Tretman i spaljivanje mulja: ekološko rješenje ili nova prijetnja?

Spaljivanje kanalizacionog mulja je tema koja je izazvala brojna pitanja, zabrinutost i komentare u javnosti. Da li je bezbjedno? Da li ćemo udisati štetne gasove? Šta se zaista planira i kako funkcioniše taj sistem? 

Ovaj tekst donosi jasno i razumljivo objašnjenje šta se tačno dešava sa muljem u novom postrojenju u Podgorici, korak po korak. Od trenutka kada mulj stigne u postrojenje, pa sve do njegovog konačnog zbrinjavanja. Poseban fokus stavljamo na spaljivanje mulja - tehnologiju koja se koristi širom Evrope, ali kod nas još uvijek budi sumnje. 

Šta je kanalizacioni mulj i zašto ga treba obrađivati?

Kanalizacioni mulj nastaje kao nusproizvod u procesu prečišćavanja otpadnih voda. Sadrži organsku materiju, mikroorganizme, teške metale i druge zagađujuće materije. Ako se ne obrađuje pravilno, može predstavljati ozbiljan ekološki i zdravstveni rizik - za zemljište, vodotokove i kvalitet vazduha. Zato je njegovo zbrinjavanje jedno od ključnih pitanja kada govorimo o upravljanju otpadnim vodama.  

Šta se dešava sa muljem u novom postrojenju?

Kada otpadne vode iz domaćinstava i industrije dođu u postrojenje za prečišćavanje, u tom procesu nastaje i velika količina kanalizacionog mulja. Taj mulj više neće biti samo otpad koji se skladišti i zagađuje, već će se u novom postrojenju tretirati kroz više pažljivo planiranih faza. 

Evo kako to izgleda:

1. Mulj se preuzima i skladišti u zatvorenom prostoru

Mulj stiže u postrojenje i odmah se prebacuje u zatvorene bunkere, bez kontakta sa spoljnim vazduhom. Zahvaljujući automatizovanom sistemu ulaza, zatvorenim vratima i filterima, sprječava se širenje neprijatnih mirisa i emisija gasova ka okolini.

2.  Zatim se mulj “zgusne” i pripremi za dalje korake

U narednoj fazi, mulj ide u mašine koje mu odvajaju višak vode i tako ga zgušnjavaju - da zauzima manje prostora i da bude pogodniji za dalji tretman. Ovo se radi uz pomoć centrifuga i posebnih materija (polimera) koje pomažu u odvajanju vode.

3.  Proizvodnja biogasa

Zgusnuti mulj ide u digestore, velike rezervoare u kojima se grije bez prisustva kiseonika. Taj proces razgrađuje organske materije u mulju i proizvodi biogas - koji se koristi za dobijanje toplotne i električne energije.

4.  Energija se koristi unutar samog postrojenja

Toplota i struja dobijeni iz biogasa vraćaju se u sistem i pokreću druge procese - kao što su grijanje digestora ili rad postrojenja za spaljivanje. Na taj način, postrojenje veliki dio svojih potreba pokriva iznutra, bez dodatne energije sa strane.

5.  Ostatak mulja se suši, pa spaljuje

Spaljivanje kanalizacionog mulja mnogima možda zvuči kao radikalno ili rizično rješenje, ali kada se sprovodi po savremenim ekološkim standardima, to je najefikasniji i najbezbjedniji način njegovog zbrinjavanja.

Kako izgleda proces?

Nakon digestije mulja u posebnom postrojenju, gdje se organska materija razgrađuje bez prisustva kiseonika i pri tom se proizvodi biogas, slijedi spaljivanje. Ovaj proces se ne obavlja u improvizovanim uslovima, već u specijalizovanom i potpuno zatvorenom sistemu. 

Evo kako to funkcioniše, korak po korak:

• Digestovani mulj se prvo dodatno suši, uz korišćenje toplote koja dolazi iz dimnih gasova iz samog procesa spaljivanja.

• Zatim se suvi mulj sagorijeva u spalioni sa fluidizovanim slojem - tehnologijom koja obezbjeđuje potpunu kontrolu nad procesom i visoku efikasnost sagorijevanja.

• Spaljivanje se obavlja u potpuno zatvorenom objektu, bez izloženosti spoljašnjoj sredini, čime se eliminiše rizik od mirisa, prašine i isparenja.

Šta se dešava sa gasovima i pepelom?

Nakon što se mulj spali, u atmosferu ne izlazi ništa nekontrolisano. Sav dim koji nastaje tokom sagorijevanja prolazi kroz posebno postrojenje za tretman dimnih gasova. U tom procesu, gasovi se najprije pročišćavaju pomoću elektrostatičkih filtera, koji zadržavaju čestice. Zatim se u reaktorima dodaju hemijske supstance poput aktivnog uglja i natrijum-bikarbonata, koje vezuju preostale štetne materije. Na kraju, gasovi prolaze i kroz tkaninske filtere koji dodatno uklanjaju nečistoće. 

Ovim se iz vazduha eliminišu opasne supstance kao što su hlorovodonična i fluorovodonična kisjelina, azotni oksidi, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, živa i druge - sve u skladu sa najstrožim ekološkim propisima Evropske unije i Crne Gore. 

Tek nakon ovih koraka, pročišćeni gasovi izlaze kroz visoki dimnjak, koji je opremljen savremenim sistemom za kontinuirani monitoring emisija. Taj sistem u realnom vremenu prati sastav izlaznog vazduha, čime se osigurava puna kontrola nad zaštitom životne sredine.

Kada je riječ o pepelu koji ostaje nakon spaljivanja, on je stabilan i bezopasan za okolinu, te se skladišti u posebno izgrađenim silosima. S druge strane, ostatak materijala koji se prikupi tokom prečišćavanja gasova, koji može sadržati teške metale, tretira se kao opasan otpad i zbrinjava u skladu sa važećim propisima, uključujući izvoz u zemlje koje imaju specijalizovane sisteme za njegovo bezbjedno skladištenje.

Novi sistem obrade mulja nije samo tehničko rješenje, već ključan korak ka zdravijoj životnoj sredini, odgovornijem upravljanju otpadom i boljem kvalitetu života u Podgorici. Ako želimo da zagađenje, neugodni mirisi i nagomilani otpad postanu prošlost, neophodno je da djelujemo sada. Šta gubimo svakim mjesecom bez ovog sistema - pročitajte u posebnom blogu: Zagađenje, zdravlje, troškovi… Šta gubimo svakim mjesecom bez novog postrojenja?